Poznavanjem simptoma trovanja može se spasiti život ukoliko se reaguje na vreme i odmah potraži stručna pomoć veterinara. Simptomi su različiti, a brzina kojom će se ispoljiti zavisi u velikoj meri od vrste otrova. Navodimo neke od simptoma trovanja: mučnina, povraćanje, proliv, osip po telu, gubitak ravnoteže, letargija, drhtavica, teško disanje, osetljivost na jako svetlo, gubitak svesti.

Trovanje hranom obično je posledica konzumiranja pokvarene, ubuđale ili kontaminirane hrane. Smeće predstavlja jedan od najčešćih izvora trovanja hranom kod pasa i to se obično dešava kada jede hranu sa ulice, pored kanti, leševe uginulih životinja i sl. Do trovanja može doći i u kućnim uslovima kada pas ili mačka pojedu hranu koja se koristi u ishrani ljudi a nije pogodna za njihov digestivni sistem.

Trovanje lekovima dešava se u slučajevima pogrešnih odluka vlasnika, kao što je davanje psu leka protiv bolova u neodgovarajućoj dozi ili slučajnim gutanjem lekova iz otvorene bočice. Mnoge tablete imaju sladak ukus pa ih pas vrlo lako može zameniti poslasticom. U zavisnosti od leka i unete količine u organizam, može doći do ozbiljnih problema pa i smrti.

Pesticidi/herbicidi/insekticidi/rodenticidi – veoma su rasprostranjeni i nalaze se na pristupačnim mestima poput garaže, šupe, dvorišta, kuće. Ova sredstva ne smeju se koristiti na otvorenom kada su životinje prisutne. Ukoliko dođu u kontakt sa malom količinom ovih supstanci, može doći do iritacije ali ne mora uvek biti razlog za uzbunu.

Terapiju kod trovanja prepisuje veterinar i sprovodi se uglavnom kod kuće. Preporučuje se mirovanje, prilagođena ishrana, uklanjanje spornih supstanci iz okoline. U terapiji trovanja koriste se protivotrovi, medicinski ugalj, lekovi protiv povaćanja, dijareje i visoke temperature, nadoknada tečnosti. Proces oporavka zavisi od ozbiljnosti samog stanja, starosti životinje, kondicije, prethodnih hroničnih bolesti. Prevencija je najbolja stvar kojom možete zaštititi Vašeg ljubimca, međutim do trovanja može doći bezobzira na to koliko ste pažljivi.

Vreme je ovde bitan faktor – ukoliko ranije odvedete psa kod veterinara, značajno se povećava verovatnoća dobrog ishoda i smanjuje se šansa za otkazivanjem vitalnih organa.

Чланак Trovanje kod pasa i mačaka се појављује прво на PetKlub.

Metabolizam kalcijuma kod mlađih kategorija je specifičan jer štene još uvek nema izgrađen deo kostiju koji služi kao depo za skladištenje kalcijuma, iz tog razloga neophodna je veća količina ovog minerala u ishrani. Ukoliko hranimo psa pripremljenom hranom ili ostacima našeg obroka, postoji mogućnost da će u hrani nedostajati kalcijuma zbog čega je nepohodno koristiti suplemente koji ga sadrže. Većina komercijalnih hrana za štence sadrži i do 2 puta veću količinu kalcijuma nego što je to slučaj sa hranom za odrasle pse. Pored toga, mladim psima velikih i džinovskih rasa svakako je poželjno u ishrani dodavati suplemente jer usled naglog rasta kod njih postoji veća šansa za razvoj bolesti pri kojima kosti postaju meke, slabe i lako lomljive (rahitis).

Da bi se ove dve esencijalne mineralne materije pravilno absorbovale i iskoristile u organizmu, neophodno je prisustvo vitamina D3. Iz tog razloga pojava rahitisa češća je kod štenaca rođenih u zimskim mesecima jer provode vreme u zatvorenim prostorijama i nisu izloženi sunčevim zracima koji su izvor ovog vitamina. Sa druge strane, prevelika količina ovih minerala može dovesti do nepravilnog razvoja kostiju, osteohondroze (okoštavanje hrskavice), smanjenog rasta, otežanog kretanja, digestivnih problema poput dijareja, povraćanja i sl.

Kod odraslih pasa kalcijum je ugrađen u različite mineralne soli koje daju čvrstinu kostima i služe kao depo. Problem može nastati u toku graviditeta i dojenja pogotovo kod malih rasa koje oštene veći broj štenadi. Tada usled niskog nivoa kalcijuma dolazi do pojave veoma opasnog akutnog stanja organizma koje se naziva eklampsija. Može se javiti i pre porođaja ukoliko kuja nije blagovremeno pripremljena. U cilju sprečavanja eklampsije, tokom graviditeta i nakon porođaja kao i u periodu dojenja, neophodno je obezbediti optimalan odnos kalcijuma i fosfora koji postižemo upotrebom suplemenata.

Чланак Značaj kalcijuma i fosfora u ishrani се појављује прво на PetKlub.

Gojaznost je jedan od glavnih uzročnika lošeg zdravlja kod naših ljubimaca. Neke životinje imaju genetsku sklonost ka gojenju, ali poput ljudi, usled visokokalorične hrane i nedovoljne fizičke aktivnosti često dolazi do stvaranja prekomernih kilograma.

Dugo se smatralo da su masne naslage nebitno tkivo koje služi kao rezerva dok ne zatreba organizmu. Međutim, istraživanja su pokazala da masno tkivo predstavlja aktivni endokrini organ koji proizvodi hormon leptin a on deluje na taj način da stimuliše mozak na uzimanje još većih količina hrane.

Gojaznost nije samo estetski problem, ona dovodi do većeg broja bolesti poput osteoartritisa, masne jetre, dijabetesa, bolesti srca i pluća i mnogih drugih poremećaja u organizmu. Artritis je stanje koje se najčešće javlja kod gojaznih životinja, a nastaje usled povećanog pritiska na zglobove koji ubrzano propadaju jer ne mogu da izdrže teret. Najčešće stradaju leđni pršljenovi, laktovi, kukovi i kolena.

Masna jetra se češće dijagnostikuje kod mačaka, mada nije redak slučaj i među psima. Bolest masne jetre se karakteriše većom količinom masti u jetrinim ćelijama usled čega dolazi do smanjene funkcije ovog izuzetno važnog organa.

Gojaznost se lako leči ukoliko vlasnik ima dovoljno čvrst karakter da ne popusti ljubimcu kada ga „moli za hranu“. Prva faza lečenja podrazumeva gubljenje suvišnih kilogama. Životinji se redukuje standardna hrana ili se daje specijana veterinarska dijeta namenjena gubitku težine. Iz ishrane se isključuju sve nagrade u vidu kolačića, poslastica kao i hrana koju je ljubimac dobijao „sa stola“. Kretanje je izuzetno važno za gubitak težine, ali gojazne životinje ne smeju se izlagati velikim naporima jer njihov organizam ne može izdržati taj tempo. Druga faza lečenja predstavlja održavanje telesne mase. Životinju nastavljamo da hranimo veterinarskom dijetom i malim količinama redovne hrane. Apetit se vremenom smanjuje, kondicija pojačava, zdravstveni simptomi uzrokovani masnim tkivom vremenom nestaju.

Odgovornost za zdravlje ljubimaca je isključivo na vlasniku. Iako svi žele da vide svoje ljubimce site i zadovoljne, moramo imati uvid u to koliko ih hranimo. Najbolji savet svakako jeste kvalitetna hrana u odgovarajućoj količini.

Чланак Gojaznost kod pasa i mačaka се појављује прво на PetKlub.

Lajmska bolest se manifestuje različitim simptomima. Ukoliko primetite da se Vaši kućni ljubimci češkaju, da grickaju određeni deo tela, da se pojavljuje crvenilo na koži koje se širi, malaksalost, zamor, povišena telesna temperatura, postoji mogućnost da je se u njima nastanila bakterija. Ove simptome ne smete zanemarivati jer Lajmska bolest nije naivna.

U narednoj fazi bolesti često se javlja hromost usled zapaljenja zglobova koja traje par dana. Kod nekih pasa dolazi do problema sa bubrezima koje uključuje zapaljenje bubrežnih tubula i poremećenu filtracionu sposobnost bubrega, kao rezultat toga javlja se mučnina, povraćanje, gubitak apetita, pojačano uriniranje i otkazivanje bubrega u težim slučajevima.

Veterinar postavlja dijagnozu na osnovu podataka dobijenih od vlasnika: informacije vezane za upotrebu repelentnih i drugih sredstava koji imaju za cilj suzbijanje krpelja, isključivanje drugih bolesti, test na Lajmsku bolest.

Terapiju ljubimac dobija kod kuće u vidu antibioitika, lekova protiv bolova, suplemenata za podizanje imuniteta i regeneraciju zglobova.

Iako mnogi smatraju da “sezona krpelja” traje od marta do oktobra, oni mogu biti zastupljeni tokom cele godine. Prevencija se prvenstveno ogleda u izboru mesta za šetnju i igru Vašeg ljubimca, provere kože nakon boravka van kuće i kao najbitnija stvar primena sredstava za suzbijanje krpelja. Na tržištu postoje različiti preparati u vidu ogrlica, tableta, ampula, sprejeva i praškova koji se vrlo lako primenjuju i možete ih nabaviti u veterinarskoj apoteci bez odlaska kod veterinara. Ukoliko pronađete krpelja u krznu, potrebno ga je ukloniti, ako je već zakačen za kožu treba potražiti stručnu pomoć i pratiti stanje Vašeg ljubimca narednih par dana kako biste eventualno primetili navedene simptome bolesti.

Чланак Sve što treba da znate o Lajmskoj bolesti се појављује прво на PetKlub.